HUMANI PAPILOMA VIRUS
KONDILOMI
Uzrok
Uzročnik kondiloma je HPV (humani papiloma virus). Infekcija humanim papiloma virusom danas predstavlja pravu epidemiju modernog doba. Genitoanalnu regiju inficira oko 70 tipova HP Virusa. Ovi tipovi se, u zavisnosti od kliničkih manifestacija koje izazivaju, dele u tri grupe: niskorizični, srednje rizični i visokorizični. Načešći niskorizični tipovi koji inficiraju genitoanalnu regiju su 6 i 11. Ova dva tipa HP Virusa su odgovorni za nastanak polnih bradavica kondiloma.
Najčešći visokorizični tipovi su 16 i 18 i oni su odgovrni za nastanak prekanceroza na grliću materice (CIN I, II, III), ali i prekanceroza na sluzokoži vagine, malih usana i analnoj sluzokoži.
Srednje rizični tipovi HPVirusa su takodje odgovorni za nastanak prekanceroza na grliću materice. Naravno da su pomenuti tipovi odgovorni i za nastanak samog karcinoma genitoanalne regije. Ono što je od izuzetne važnosti je podatak da u oko 70% dolazi do mešane HPV infekcije (niskorizični i visokorizični) tako da se u dijagnostici nikako ne sme zanemariti bilo koja klinička manifestacija HPV infekcije.
Način prenošenja
Kondilomi se prenose isključivo seksualnim putem, pri čemu je samo jedan nezaštićen odnos sa HPV pozitivnom osobom dovoljan za prenos HPV infekcije. Muškarci su u 80% slučajeva nosioci i prenosioci HPV infekcije, a da nemaju nikakve simptome (kondilome).
Razlog za to je veća otpornost muškaraca i mikrotraume koje se češće prave kod žena u toku seksualnog odnosa (ulaz u vaginu i sluzokoža malih usana) i to su ulazna mesta za HPV infekciju.
Važno je napomenuti da se kondilomi ne dobijaju zbog pada imuniteta, već zbog HP virusa, a da loš imunitet utiče na brzinu napredovanja i težinu kliničke slike.
Izgled i lokalizacija
Kondilomi na koži genitoanalne regije u početku izgledaju kao male uzdignute neravnine, koje su obično beličasto crvenkaste boje i to na prelazu velikih na male usne, perianalno, analno. Mora se napomenuti da im je boja i izgled u početku sličan klasičnim bradavicama, ali se sa vremenom boja menja. Obično ona na koži pubisa, perineuma i velikih usana postaje tamnija, tačnije dobija braonkastu boju i površina postaje glatka, a sa uvećanjem ona postaje režnjevita. U ovakvom stadijumu i lekari i pacijenti često ovakve kondilome mešaju sa mladežima i keratozama.
Što se tiče sluzokože malih usana, tu se obično prvo pojavljuju subkliničke i kolposkopski vidljive rane forme kondiloma. Zbog mikrotrauma u toku seksualnih odnosa prvo se kondilomi pojavljuju u donjoj trećini sluzokože malih usana, a potom se šire na obe strane sluzokože malih usana i ulazu u vaginu kao i oko uretralnog otvora.
Sluzokoža malih usana mora biti svetloružičaste boje glatke površine. Obično duž zidova malih usana sa unutrašnje strane nailazimo na veliki broj sitnih prstolikih izraštaja od po 1 do 2mm koji se nadovezuju po dužini jedan na drugi. Na donjem spoju malih usana često nailazimo na beličaste ploče koje kao skrama prekrivaju sluzokožu malih usana. Iz uretralnog otvora kod HPV infekcije prominiraju prstoliki izraštaji iz samog otvora i gotovo ga u potpunosti zatvaraju.
Na vagini kondilomi mogu biti u vidu takođe prstolikih izraštaja kao na usnama, zatim kondilomatoznih ploča, ali i kao jasno izražene kondilomatozne izrasline.
Analni kondilomi pored običnog pregleda zahtevaju i dodatnu dijagnostičku metodu - anoskopiju. Anoskopijom uspevamo da vidimo rektum do dubine od 12cm čime se u potpunosti otklanja sumnja o dubini i težini HPV infekcije na intraanalnoj regiji.
HP virus se može preneti i sa majke na dete u toku porođaja.
Pročitajte više: pravilna dijagnostika kondilomaGalerija slučajeva - 15 godina iskustva
UPOZORENJE: fotografije eksplicitno prikazuju tok lečenja.
Pogledajte